Poklon nepokretnosti

Neposredno u ugovoru o poklonu može se u korist poklonodavca ustanoviti službenost — pravo doživotnog korišćenja nepokretnosti ili njenog dela. To pravo se upisuje u katastar kao teret na listu nepokretnosti i dejstvuje i prema kasnijim vlasnicima. Zajedno ćemo urediti i tačne uslove korišćenja, na primer koje prostorije poklonodavac koristi i kako se snose troškovi.

Sam poklon takvu obavezu ne zasniva. Poklon, međutim, može uticati na kasniji ostavinski postupak iza poklonodavca (tzv. uračunavanje poklona). Da li se i kako to na Vas odnosi, zavisi od konkretne situacije — proći ćemo kroz to sa Vama na konsultaciji.

Sam po sebi ne — za punovažnost ugovora o poklonu važe isti zakonski zahtevi kao i za druge ugovore, a ugovor o poklonu u formi notarskog zapisnika javna je isprava sa većom dokaznom snagom. Besteretnost poklona ipak donosi posebnosti kojih kod kupoprodaje nema: poklonodavac može pod zakonskim uslovima zahtevati vraćanje poklona, poklon se može uzeti u obzir u kasnijem ostavinskom postupku iza poklonodavca (uračunavanje poklona), a pravna radnja kojom se oštećuju poverioci može prema njima pod zakonskim uslovima biti bez dejstva. Da li neka od ovih situacija dolazi u obzir u Vašem slučaju, proći ćemo na konsultaciji.

Samo u zakonom određenom slučaju. Prema § 630 Građanskog zakonika (Občiansky zákonník) poklonodavac može zahtevati vraćanje poklona ako se poklonoprimac prema njemu ili prema članovima njegove porodice ponaša tako da time grubo krši dobre običaje. Ne radi se, dakle, o mogućnosti da se poklonodavac naknadno „predomisli” — da li ponašanje poklonoprimca dostiže takav intenzitet, procenjuje se uvek pojedinačno. O tim posledicama obe strane poučavamo prilikom sastavljanja ugovora. O vraćanju poklona odlučuje sud, a ne poklonodavac.